„Детко Петров“

Материјално културно наслеђе димитровградског краја сакупља се, обрађује и чува у Завичајној музејској збирци при Народној библиотеци “ Детко Петров” у Димитровграду. Идеја о прикупљању културног блага, поникла је најпре међу просветним и културним радницима и ученицима ове средине. Крајем 1958. године, у Основној школи “Моша Пијаде” у Димитровграду, основан је Клуб младих археолога, чији чланови раде на прикупљању старина из овог краја. У одељењу основне школе у селу Поганово такође је прикупљен већи број музејских предмета,  тако да су и у овој школи постојале археолошка и етнографска збирка.

           Године 1962. СО-е Димитровград  је формирала Комисују, која је имала задатак да ради на прикупљању материјала и припремама за оснивање Музеја. Сакупљачи старина били су ентузијасти који су прикупљали материјал по околним селима - првенствено народну ношњу, керамичке и дрвене посуде. Вршени су и први обиласци терена и евидентирани археолошки локалитети. Сав прикупљени материјал био је смештен у Центру за културу у Димитровграду. Тако се 1962. година може сматрати годином оснивања и почетка рада Завичајне музејске збирке у Димитровграду.

          По препоруци Заједнице културе Димитровграда, 1965. године формиран је Иницијативни одбор за формирање Музеја. Те исте године су збирке из основних школа у Димитровграду и Поганову припојене Завичајној музејској збирци у Центру за културу.

Као једна од делатности Центра за културу, Музејска збирка је радила све до 1996. године. Издвајањем библиотеке из састава Центра за културу, те исте године, и формирањем нове установе Народне библиотеке, Завичајна музејска збирка почиње да ради као једно од њених одељења. Стална музејска поставка  налазила се у једној од просторија зграде Народне библиотеке „Детко Петров“ у Димитровграду. Адаптацијом помоћног објекта у дворишту Библиотеке, стална поставка Завичајне музејске збирке је од септембра 2017. смештена у посебној згради.

Завичајна музејска збирка има преко 2500 музејских предмета, фотографија и докумената, који сведоче о животу на овом простору. Сталну музејску поставку чине две основне поставке - археолошка и етнографска, које обухватају предмете почев од праисторије, преко античког, византијског, средевековног и турског периода, све до оних предмета који су били у употреби до прве половине XX века. Поред ових поставки постоје и мања историјска и природњачка поставка. Нумизматичка збирка и већи део историјске збирке, коју сачињавају стара документа и фотографије значајне за прошлост овој краја, разгледнице и честитке, за сада су у мањем обиму изложене у сталној посравци док се  већи део  чува у музејском депоу.

        На територији општине Димитровград до сада су регистрована 83 археолошка локалитета. Рекогносцирања овог терена вршена су у неколоко наврата почев од 1963. године па све до данас, од стране   Народног музеја из Ниша, Археолошког института из Београда, Центра за археолошка истраживања са Филозофског факултета из Београда и Завичајне музејске збирке из Димитровграда. [1]

          Једина, до сада, сондажна  археолошка ископавања су била 1984/85. године на локалитету Гоиндолско кале, у сарадњи Археолошког института из Београда, Народног музеја из Ниша  и Завичајне музејске збирке из Димитровграда.

 Заштитна археолошка ископавања на Кордору 10 током 2010/11 године, која је вршио Републички завод за заштиту споменика културе из Београда, донеле су низ нових открића, пре свега трасу античког пута Via militaris , као и већи број ситних археолошких налаза, који су смештени у сталној музејској поставци.

У оквиру Завичајне музејске збирке почев од 1997. године ради и Археолошко-етнографска секција са ученицима Гимназије, који се путем видео презентација упознају са културним наслеђем свој завичаја.

Почев од 2015. године Завичајна музејска збирка је учесник у европској манифестацији „Ноћ музеја“, организатор је и излижби у оквиру обележавања „Вукове недеље“, поводом „Дана жена“ а организује и гостујуће изложбе.

Завичајна музејска збирка се бави и прикупљањем нематеријалног  културног наслеђа,  записивањем  и прикупљањем обичаја, легенди, микротопонима и другог наслеђа.