„Детко Петров“

О нама

Историја каже да је читалиште у Димитровграду (Цариброду) основано давне 1898. године на иницијативу глумачког друштва које је од 1888. године функционисало у варошици. (сл. 1 - Писмо Министарства народне просвете Кнежевине Бугарске о потврди Статута читалишта у Цариброду 1898. године) Неки подаци из историје бугарских читалишта говоре да је читалиште у тадашњем Цариброду постојало и раније, али мало је вероватна ова тврдња.

После Првог светског рата, Нејиским мировним договором од 1919. године, Цариброд са околином припао је Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Овакви историјски услови снажно утичу на све сфере живота, па и на културу. Те друштвено–политичке промене довеле су и до тога да 1919. године Цариброђани пресељавају читалиште са библиотеком у село Драгоман, да би после 6. новембра 1920, када Цариброд званично постаје град у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, цео књишки фонд читалишта био пренешен у Софију, где се ствара Царибродско избегличко читалиште (Царибродско бежанско читалиште). (сл. 2 и 3 - печати Царибродског градског и Царибродског избегличког читалишта)

У периоду између два светска рата у граду је постојала читаоница при Југословенском омладинском клубу. (сл. 4 - Млади испред омладинског клуба и читаонице тридесетих година XX века)  Културни живот у Цариброду тих година био је везан за рад различитих културно-уметничких друштава и других удружења, као што су Соколско друштво и Коло српских сестара.

Током Другог светског рата долази до оснивања новог читалишта у граду, као и неколико сеоских читалишта, те се ствара читалишни савез. Новембра 1941. године основано је Царибродско народно читалиште „Отец Паисиј“ да би годину дана касније дошло до спајања овог читалишта са Царибродским избегличким читалиштем из Софије.  (сл. 5- печат Читалишта „Отец Паисиј“)

Непосредно после Другог светског рата у граду је основано читалиште „Христо Смирненски“ (сл. 6 – Чланска карта читалишта „Христо Смирненски“) Оснивањем Дома културе, касније Центра за културу, библиотека постаје једна од делатности ове установе. У оквиру Центра, а сходно могућносима, библиотека развија различите активности за све структуре корисника (сл. 6а – Карикатура Мете Петрова у недељнику „Братство“) (2 СЛИКЕ Библиотека седамдесетих година)

Године 1996. Библиотека постаје самостална установа. Од свог осамостаљења до данас, Народна библиотека Димитровград, од 2004. Народна библиотека „Детко Петров“ Димитровград, организовањем различитих активности за све групе својих корисника тежи да постане културни лидер средине. Поред библиотечке делатности од 1996. године при Библиотеци ради и Завичајна музејска збирка, а исте године покренута је и издавачка делатност. Бројни су културни програми (књижевне вечери, трибине, предавања, изложбе и др.) којима установа промовише мултикултуралност и показује своју улогу у промоцији бугарске културе у Србији, те улогу моста који повезује српску и бугарску културу. (слика 10 – 3 лике – са књижевних вечери и сусрет завичајних аутора)

Од 2000. до 2015. године при Библиотеци је постојала Песничка радионица, чији су полазници били најмлађи чланови Библиотеке, талентована деца која воле да пишу, цртају, рецитују и глуме. Резултат Песничке радионице су седамнаест зборника са литератним и ликовним радовима деце основношколског и средњошколског узраста, десетак представа, много изложби и књижевних вечери, и велики број награда на фестивалима у Србији, Бугарској, Републици Српској. Године 2010. Песничка радионица је добила општинско признање за афирмацију рада са децом.  (сл. 11- 3 слике – Песничка радионица)

Сем модернизованог библиотечког пословања, попуњавања фондова савременим публикацијама из свих области науке, културе и уметности, преко програмских активности, рада са децом, солидне издавачке делатности на два језика, српском и бугарском, до рада Завичајне музејске збирке, у последњих десет година Библиотека у Димитровграду тежи да место културног лидера у средини потврди и едукацијом, ангажовањем и учешћем свог стручног кадра на бројним скуповима и конференцијама у земљи и земљама региона. Стална доедукација је пут ка бољој организацији библиотечког пословања и осмишљавања различитих услуга, које су посебно захтевне и важне у срединама као што је Димитровград.

И поред никада довољних средстава за организацију програма, Библиотека „Детко Петров“ у последњих десет година успела је да димитровградској читалачкој публици представи бројне еминентне српске и бугарске писце, да организацијом различитих сусрета афирмише стваралаштво локалнх аутора, а по-себно стваралаштво писаца бугарске националне мањине. Библиотека је део COBISS породице, учинила је и прве значајне кораке ка дигитализацији грађе, активно се укључила у рад струковних удружења - Библиотекарског друштва Србије и Бугарске библиотечке асоциације.

(слике 12 – 6 слика)

Период од 2008. до 2018. обележило је уређење и модернизација просторних услова за рад запослених и боравак корисника, набавка савремених уређаја и пружање нових услуга за све структуре корисника. (сл. 13)

Захваљујући првенствено Министарству спољних послова Бугарске изградњом летње сцене и посебне зграде за Завичајну музејску збирку у дворишту установе, те опремањем дечјег одељења и доградњом „Собе Детка Петрова“, Библиотека је постала модерна установа која је десет сати дневно, од понедељка до петка, на располагању Димитровграђанима и гостима Димитровграда.

Галерија фотографија