„Детко Петров“

ДЕТКО ПЕТРОВ

Детко Петров је рођен 2. јула 1936. године у селу Пртопопинци. Ниже разреде основне школе завршио је у родном селу, а више у суседном селу Мазгош и селу Смиловци. Гимназију је почео у Димитровграду, а завршио у Пироту. Године 1960. завршава Јужнословенску књижевност на Филозофском факултету у Београду. Од септембра исте године, па до краја 1976. радио је као средњошколски професор у Санском Мосту, после чега са породицом прелази у Сарајево где  је остостаје све до смрти.

Прве прозне радове објавио је у Студенту, Видицима и Летопису Матице српске, а потом је сарађивао у сарајевским часописима Лица, Одјек и Живот. Писао је искључиво на српскохрватском језику. Објавио је следеће књиге: „Граница“ (1972), „Тихи сутон Забрђа“ (1974), „Смешак стрица Радована“ (1977), „Живети исправно“ (1982), „Како је убијен цврчак“- изабране приче (1984-85), „Пуцањ у Малом Вакуфу“ (1985), „Тајне сунцокрета“ – приче за децу (1985), „Крилате душе“ (1988) „Дани велике правде“ – дечји роман (1990).

Године 1982. „Братство“ из Ниша издало је збирку прича Детка Петрова на бугарском језику  „Јабука крај пута“, а 2006. изабрана дела у  три тома у преводу Желе Георгиеве.

Детко Петров је уврштен у едицију „Савремена књижевност народа и народности БиХ у 50 књига“.

О стваралаштву Детка Петрова са пуно топлоте и разумевања писали су: Славко Даишевић, Иван Фогл, Ранко Рисојевић, Ристо Трифуновић, Зорица Турјачанин, Љубомир Цвијетић, Милан Чакар, Марин Младенов, Никола Ковач, Светозар Кољевић и други. Овај велики књижевни стваралац царибродског краја умро је 4. јануара 1990. године у Сарајеву.